Iako horizont u Čikagu deluje prilično futuristički, on i dalje odiše nostalgijom i istorijom. Doživite burne dvadesete u skrivenim noćnim klubovima i živahnim džez klubovima.

Stižem u Čikago u petak veče. Taksisti koji trube i beskrajna reka pešaka, kreću se naizmenično. Ali ja samo vidim svetleća slova na teatru ČIKAGO! Ko god je smislio ime grada u prirodnoj veličini od neona, je to briljantno uradio. Ima još nekoliko mesta u gradu, fantastičnih kao ovo. Pozorište je osnovano 1921. i još uvek radi. Ovo mesto “boji” moje putovanje kroz vetrovit grad, kako Čikago od milošte zovu.

Smeštam se u svoju stilizovanu sobu u jednom od najpoznatijih istorijskih hotela: Palmer House Hotel. Kada sam ušla u očaravajući lobi, osetila sam kao da sam otputovala u prošlost. Veliki svećnjaci i visok plafon sa 21 muralom, daju hotelu šmek grandioznih francuskih palata, kao što je recimo Versaj.
Zadnje stepenice vode do legendarne Empire room. Ova spektakularna balska dvorana je bila takoreći stejdž za mnoge poznate ličnosti kao što su Frenk Sinatra, Luis Armstrong i Ela Ficdžerald.
Hodnik ka mojoj sobi je ukrašen crno-belim fotografijama umetnika koji su ovde nastupali. Kakvo magično mesto!
Ali ono što ovaj hotel čini posve jedinstvenim je ljubavna priča koja stoji iza. Ken Prajs, istoričar hotela mi je ispričao neverovatnu priču o biznismenu Poteru Palmeru, koji se zaljubljuje u devojku iz visokog društva Bertu Onore i obećava joj hotel kao poklon za venčanje.

“U to vreme, Čikago nije imao nijedan hotel, samo neke sobe, gde su ljudi mogli da provedu noć u prolazu kroz grad.”

objasnio je Prajs.

“Hotel Palmer je otvoren 1871. Nažalost, tragedija se desila 13 dana nakon inauguracije kada je veliki požar zahvatio Čikago i sve pretvorio u pepeo. Palmer nije odustajao. Sagradio je novi hotel “Palmer house hotel”, koji još uvek posluje. Možda zvuči kao čista marketinška priča, ali volim da kažem da je Čikago sagrađen oko hotela Palmer house. Reklama ili ne lokacija hotela je savršena. Veoma blizu je Čikaški teatar, Milenijum park, Ulica Stejt i razne prodavnice. Nema lepšeg mesta za noćni provod.”

Čikago je takođe poznat i kao grad susedstva – 77 različitih. The Loop je jedan od najpoznatijih distrikta obeležen je podignutom voznom prugom, sa vozom koji juri kroz grad. Tipičan čikaški gradski pejzaž. Sa toliko susedstva, teško je izabrati gde otići u posetu. Međutim preporuka konsijerža odvela me do starog grada. Tu ćete naći velike grupe viktorijanskih kuća i vibracije malog grada. Ovo je takođe, jedan od najmodernijih delova grada. Uživajte pijući u jednoj od mnogih bašti duž živahne ulice Wells ili jedući hotdog na klupici na ulici.
Malo sam utolila glad, i iako su čikaški hotdogovi poznat lokalni specijalitet, imala sam želju za drugim stranim specijalitetima, italijanskom govedinom. Da bih je probala ušla sam u Al’s Beef lokal u maloj italiji u susedstvu, koji je kuća najboljeg čikaškog sendviča.
Hilari Klinton je došla ovde za svoj 50. rođendan, a veliki kulinarski mag Entoni Burden je takođe viđen na zidu slavnih.

“Možete jesti hotdog bilo gde, ali naša italijanska govedina je zaista nešto drugačije”,

kaže Kris Paceli sijajući od ponosa. Kris i njegova braća su vlasnici Al’s Beef i unuci su Tonija Ferera koji je osnovao sendvičaru 1938. sa svojim sinom Alom. Sendvič je bio veoma poželjna hrana za vreme velike depresije, koja je pogodila Sjedinjene Američke Države krajem dvadesetih. Meso je bilo retko i skupo, tako da je Al isekao pečenu govedinu na tanke komadiće. Na ovaj način, on je “razvukao” komad mesa, namenjen za 20 sendviča, na 50 sendviča.
Spremna sam da oprobam ukus. Kris umače meso u sos, tačnije gomilu pržene govedine i odgore stavlja paprike. Pokazuju mi kako da stojeći jedem sendvič.

“Fora je nagnuti se napred. Meso je vrlo sočno da će kanuti. I na ovaj način ti štitiš svoju garderobu.”

Čak sam na zidu primetila iscrtana uputstva, odnosno poze za pravilno jedenje sendviča, kojih sam se pridržavala. Kako je Kris i predvideo, saft od mesa mi je curio niz ruke, ali je preukusno. Nikada nisam probala ovako sočnu i mekanu teletinu. Ovo je istinski jedan fantastičan čikaški sendvič. Kris ovo doručkuje svaki dan.

“Moram da se uverim da je današnja serija dobrog ukusa.“

smeje se Kris.

Poseta Čikagu ne bi bila potpuna bez obilaska nekog džez kluba. Iako muzički pravac vodi poreklo iz Nju Orleansa, mnogo istorije muzike je smešteno u Čikago. Endijev džez klub je jedan od najboljih i najstarijih u gradu i mesto na kome vredi biti.
Atmosfera u ovom malom klubu je vrlo intimna a publika je vrlo energična. Bend čine saksofonista, pijanista, bubnjar i basista i nalaze se na malom stejdžu. Sedim za šankom i konzumiram burger i koktel. I naravno muziku. Tokom mog kratkog boravka u Čikagu zavolela sam sve tamo. Frenk Sinatra je 1964. je to otpevao ali ja bih da potvrdim:

“Chicago, my kind od town”.

https://www.youtube.com/watch?v=2N9SPvtZ6pE