Južna Amerika je puna neobičnih i jedinstvenih krajolika koji se protežu od mora do visina, a od svih zemalja tog kontinenta, u Čileu ćete naći sve – što ne čudi, s obzirom na njegov položaj i pravac pružanja.

Sušte suprotnosti raspoređene su od severa do juga. I ne samo na kontinentalnom delu zemlje. Ako niste znali, Uskršnja ostrva takođe teritorijalno pripadaju Čileu. Takođe, ova zemlja polaže pravo i na jedan deo Antarktika.

Živopisna priroda je poseban dar.

Iako se prostire na nešto manje od 760 hiljada kvadratnih kilometara duž obale Tihog okeana, Čile na svojoj teritoriji ima i pustinja i vulkana, reka i jezera, visokih planinskih vrhova, a zemlja je bogata rudama i mineralima. Na jugu je obala razuđena zalivima i isečena fjordovima. Osim poluostrva na jugu, proteže se i na nekoliko manjih ostrva.
Dolazite li u Čile kao turista, ili poslovno, najverovatnije je da stižete avionom, pa ćete tako prvo posetiti glavni grad – Santijago. Savremena prestonica sa modernom arhitekturom i neboderima koji odolevaju čestim i jakim zemljotresima, ima i svoje čari. Na trgovima ćete zateći golubove, koji su se poprilično odomaćili u prestonici ove zemlje.

Čile je nemoguće istražiti za kratko vreme posete, zato pre nego što otputujete tamo, napravite plan šta biste od prirodnih lepota voleli da vidite. Neće biti lako, jer su u pitanju retki biseri prirode. Za ljubitelje planina, neodoljiv je moćni planinski venac Andi koji su nastavak severnog venca Kordiljera, a protežu se od Karipskog mora do Ognjene zemlje na jugu Čilea i dugački su čak 8.900 kilometara. Najviši vrh je Akonkagva i nalazi se na 7.040 metara nadmorske visine.
Pustinja Atakama neverovatan je prizor slanog zemljišta, peska i okamenjene lave, a proteže se od Anda do Pacifika.
Ipak, stepska ravnica Patagonija koja se postepeno uzdiže terasama viokim oko 100 metara, pokrivena šljunkom i gotovo bez vegetacije, jedinstven je pejzaž i prirodna celina kakva se retko sreće. U udubljenjima Patagonije, naići ćete na jezera sa slanom i svežom vodom.

Kakva priroda, takvi i ljudi.

Najstariji stanovnici na područje današnjeg Čilea doselili su se pre više od deset vekova i to su preci južnoameričkih Indijanaca, najviše Inka, koji su živeli na severu zemlje. Danas ćete, u manjim mestima, posebno na jugu, sresti sasvim obične ljude koji još žive životom izvan tehnološke revolucije koja je zahvatila svet. Deca nemaju smartfone i igraju se napolju, na obalama jezera. Voze se javnim prevozom u malim plavim autobusima. Iako na prvi pogled deluje da žive siromašno, ti judi nose sreću u srcu i osmeh na licima, uživaju na izletima, u vožnji bicikla, druženju i razgovoru. Za njih je moda nešto što nikad neće razumeti. Hrane se vrlo kvalitetno i zdravo i ukoliko ste u poseti ovim krajevima, probaćete neke nove kombinacije ukusa. Možda vas neće oduševiti na koji način ih kombinuju, ali vino će vas sigurno ostaviti bez reči. Kao i većina južnih zemalja, vinom zaista mogu da se pohvale.

Ljudi širom Čilea su nasmejani i dobri su domaćini. Pokazaće vam svoju zemlju sa mnogo ljubavi i ponosa. Engleski ne govore najbolje, zato bi bilo dobro da znate bar malo španskog, kako biste ih razumeli, jer španski je službeni jezik u Čileu. Ako niste poznavalac španskog, prepustite se samo energiji koju šire, razumećete vrlo brzo zašto vole život i zašto im njihova zemlja – život znači.