Kapadokija – nezaboravno putovanje

Kapadokija – nezaboravno putovanje

Ime Kapadokija potiče od persijske reči katpatuka, što znači “Zemlja lepih konja“.

Danas veliki broj posetilaca odlučuje da posmatra Kapadokiju iz letećih balona. Lebdeći polako preko ovog neverovatnog prizora, stvara se jedinstvena nezaboravna uspomena.

Kapadokijske crkve:

Jabuka crkva” i Bakl crkva (Tokali Kilise) su među poznatijim crkvama u Kapadokiji. Najveća crkva u mestu Goreme, Tokali Kilise, renovirana je šezdesetih godina prošlog veka. Freske iz IX veka su se održale u centralnom brodu i učinile ovu crkvu izvanrednom. Izložene su takođe i freske iz XI veka, slikane u metropolitan stilu. One uključuju prikaze 12 apostola, svetaca i scene iz Hristovog života.

kapadokija, cappadocia, turska,
“Mesečeva zemlja” – Kapadokija

Mnoštvo oblika i kontura isklesanih pod uticajem raznih elemenata tokom celog milenijuma, sačinili su Kapadokiju u Anatoliji (antička Mala Azija), poznatu i kao “Lunar Land” (mesečeva zemlja). Smeštena u sada, modernoj Turskoj, ima nešto vanzemaljsko i lunarno kod kapadokijskih bizarnih kamenih tornjeva i kupa, i kod misterioznih litica koje uokviruju ovaj antički pejzaž.

Tvorevina Kapadokije

Datira milionima godina pre, kada su vulkanske erupcije pogodile ovo područje. Dugotrajno vulkansko izbacivanje lave za vreme Kenozoika (period između 30 i 60 miliona godina pre, do sada) je, smatra se, “krivo” za današnju formaciju Kapadokije. Lava se vremenom promenila u mekan kamen “taf” – mešavinu vulkanskog pepela, lave i blata. Ovi elementi su postepeno erodirali i oblikovali ovo kameno područje. Ovde su se formirale duboke doline okružene strmim talasastim liticama dovodeći do struktura koje se danas mogu videti. To su šiljate kule, nekada i džinovske pečurke. Vetar i voda su radili na ovim strukturama, glačajući ih dok nisu postale ovakve kakve su danas. Ove neverovatne kamene fasade su višebojne, od nijansi slonovače do narandžaste, pink i plave.

Najneobičnije i poznate kapadokijske formacije su “bajkoviti dimnjaci“. Zadovoljstvo fotografa, ovi “dimnjaci” su rasuti po celoj teritoriji Kapadokije. To su u stvari, kupe tafa i vulkanskog pepela, pokrivene zaštitnim pločama čvrstog bazalta na vrhu, podsećajući na stubove sa šeširima. Izgledaju spektakularno iz svakog ugla, naročito u sumrak pod svetlom zalazećeg sunca.

Blago ispod zemlje

Kada se čovek prvi put pojavio ovde, izvlačio je, iskopavao i oblikovao kamen, ostavljajući za sobom trag života iz kasnog Bronzanog doba. Kapadokija krije blago ispod zemlje. Podzemni gradovi su otkriveni ovde. Izgrađeni su kao odbrana od napada i u njima postoje lavirinti i tuneli, koji često vode ka neizbežnim zamkama, izgrađenim da zbune i otarase se i najupornijih neprijatelja. Gradovi Kajmakli i Derinkuju su danas otvoreni za posete. Zbog mnogo varljivih prolaza, savetuje se da se izričito prate uputstva i znaci. Otkriće artefakata Hitita i rimskih grobnica u gradu Derinkuju, ukazuje da je grad osvojen i proširen od strane Hrišćana, koji su bežali od progona Arapa. Grad je takođe služio kao relativno skorije sklonište Turcima 1839. godine kada su se suočili sa invazijom Egipćana.

Iznad zemlje, stene Kapadokije su pretvorene u crkve, manastire i svetilišta ukrašena Vizantijskom umetnošću. Ova umetnost obuhvata primitivne ikone VII veka, ali i geometrijski dizajn iz doba Ikonoklasta (726-843), kao i umetnost XIII veka (kada su Mongoli napali i Islam prekinuo vezu Kapadokije i Vizantije).

Kapadokija, zahvaljujući svom divnom lunarnom i skrivenim podzemnim gradovima, predstavlja svetski fascinantno, kako prirodno tako i istorijsko čudo. Obavezno je posetite! 🙂

Goreme

Smešten među “bajkovitim dimnjacima”, Goreme je naseljen konstantno već 16 vekova. Zahvaljujući sjajnim kamenim formacijama, svedočanstavima Vizantijske umetnosti, mestima stanovanja, selima pećinskih ljudi i podzemnim gradovima, Goreme dolina je 1986. godine proglašena nacionalnim parkom.

Leave a Reply

Your email address will not be published.