Ova živopisna regija u Francuskoj sa svojim magičnim bojama se našla na umetničkim delima mnogih: Sezana, Renoara, Gogena i Van Goga. I nije čudo. Leti je Provansa najlepša – lavanda je u punom cvatu!

Šarmantna sela između Azurne obale i Alpa odišu živahnim duhom. Ako posetite ovaj deo, bićete zavedeni “plavim zlatom” i putovaćete ljubičastom rutom kroz Provansu gde vlada lavanda.

Letnja proslava

Ako znate gde treba da idete, možete uživati čitavo leto u cvetanju lavande. U zavisnosti od vremena i dela polja, purpurno cveće cveta između ranog juna i kasnog avgusta. Što je polje više i što ima više kiše, kasnije će cveće procvetati. Žetvu lavande prati gozba i pijaca na kojoj su razna cveća u raznim oblicima, sapuni, med, hleb i sorbet napravljeni od lavande.

Od zavodljivih parfema do mirisnog bilja

Ime lavanda je verovatno nastalo od latinske reči “lavare” što znači kupanje. Lavanda je korišćena hiljadama godina u parfemima, medicini i kao začin. Bačve kreme od lavande nađene su unutar Tutankamonove grobnice, i govori se da se Kleopatra kupala u parfemu lavande pre sastanka sa Julijem Cezarom. Antički Rimljani su koristili ulje lavande kao antiseptik i kao umirujuće sredstvo. U Provansi ćete i na tanjiru naći lavandu: isušeni cvetovi su glavni sastojak u provansalskoj kuhinji.

Kupanje u Dinj le Ben

Antički spa rizort Dinj le Ben je idealna tačka polaska u istraživanju regije lavande. Pre oko 2000 godina, rimljani su dolazili ovde da se potapaju u izvorima. Pored uživanja u terapeutskim (pomalo i radioaktivnim) svojstvima vrućih izvora, možete se takođe prošetati vetrovitim ulicama i svratiti na nedeljnu pijacu i pazariti lokalne proizvode. Definitivno morate probati lokalni med od lavande. Oni koji odu tamo početkom avgusta, susrešće se sa godišnjim Korzoom lavande, festivalom u čast žetvi lavande sa pijacama vatrometima…

Plavo zlato

Možda ne uviđate, ali eksperti za lavandu smatraju da u Provansi, nije sav sjaj samo u zlatu. Mnoga od ljubičastih polja ne proizvode lavandu nego i lavandin. Ova hibridna vrsta daje mnogo više ulja od tzv. prave lavande.
Lavandin se može prepoznati po svom oštrom mirisu i nižoj ceni: prava lavanda je skupa i nazivaju je “plavim zlatom”.

Ljubičasti cvetni tepih

Najveća polja lavande su u Provansi na platou Valensol, koji je okružen živopisnim gradićima Ric, San Martin i Manosk. Plato je na visini od 500 m i površina mu je 800 km kvadratnih. Posetite ga u julu i imaćete pogled na beskrajno purpurno polje u punom cvatu.

Iznad suncokreta, vina i lavande

Polja lavande u Luberonu su manja i simpatični su kontrasti lila boje sa zlatno-žutom bojom suncokreta i zelenom vinograda. Da bi lepota ovog planinskog dela bila još veća (a može li više?), tu su živopisna sela Bonio, Lurmarin i Gord u kojima kao da je vreme stalo. Luberon često zovu “kolevkom proizvoda lavande”: posetite Muzej lavande u Kusteleu da bi naučili više o ovdašnjoj istoriji. Muzejska prodavnica raspolaže pregršt lavandinih proizvoda iz obližnjeg Šato du Boa.

Med kaluđera Senankve

Sivo kamenje stoji naspram lila lavandinog cvata, živopisno naselje koje je 3 km severno od srednjevekovnog sela Gord. Ovde kod lavandinih polja stoji opatija Senank: ova opatija iz XII veka još uvek je dom kaluđera cistercijana. Preporučuje se da se uđe u opatiju i kupi domaće spravljen med lavande.

Od cveta do ulja

Poznati miris lavande poznajemo iz parfema, sapuna ili kupke. Svi ti proizvodi se prave od ulja koje dolazi iz cveta lavande. Da bi se miris izvukao, ulje mora biti izručeno iz cveta parom u procesu koji se zove destilacija. Potrebno je 100 kg lavande da bi se proizveo 1kg ulja. Proces destilacije se može videti u destileriji Le Anjel u Luberonu. Anjel porodica proizvodi lavandino i ostala ulja od 1895.

Na putu za Mon Ventu

Tzv. Šemin de Lavande počinje na platou Sol: ova pešačka staza vodi pored lila polja lavande dok se planina Ventu izdiže iz pejzaža. Nugat šop možemo reći, zove se Andre Boyer’s, po imenu vlasnika. Njegov pradeda je počeo da snabdeva mesto slatkišima još 1887. godine. U radnji ćete naći i kolačiće i makaronse, sa lavandom naravno.